Prekopavanje mrtvih ili kako rado ide srbin u vojnike

Polemika na tekst novinarke Dejane Ivanović, naslovnu stranu Blica i ostale ideje o vraćanju redovnog služenja vojnog roka.

Prema istraživanju uvažene agencije „Open source“ ,  a kako piše Politika manje poznate agencije,koje se bazira na hiljadu ispitanika od 12 do 75 godina, 65% mladih od 20 do 29 godina je za uvođenje redovnog služenja vojnog roka.  U tekstu se rezultat ovog istraživanja uzima kao razlog za zagovaranje ponovnog uvođenja redovnog služenja vojnog roka i to u trajanju od 12 meseci.

Drugi razlozi su  „afirmacija civilnog služenja vojnog roka  koje prevazilazi privogor savesti koje se inače poštuje u savremenim državama“,  kao i povećano poverenje u vojsku u odnosu na devedesete kad se nije poštovalo pravo na prigovor savesti, već se grubo kršilo.  Pored ovih argumenata, ne želim da kažem takozvanih, u Politici se citira i bivši general –major i načelnik vojne akademije Vidosav Kovačević  sa nadam se neizrečenim ili bar netačno prenesenim ličnim stavom:

 „ Bolje imati vojnika u kući nego nezaposlenog mladog čoveka koji će se možda odati porocima“.

U istom članku u Politici se žali zbog nedostatka referenduma o profesionalizaciji tj. ukidanju redovnog služenja vojnog roka kao prvom stepenu profesionalizacije vojske.

Želim da postavim nekoliko pitanja:

Kako je afirmacija civilnog služenja vojnog roka podstakla ukidanje vojne obaveze?

Kako je to prevazišla prigovor savesti  koji postoji u savremenim državama i koji je sastavni deo novog Ustava Republike Srbije članom 45?

Kako je relevantnost telefonske ankete od 1009 ispitanika bez navođenja procenta mladih dovela do zaključka „velikog istraživanja“, kako je navedeno u Blicu, da treba uvesti redovno služenje vojnog roka?

Kako to redovno služenje vojnog roka smanjuje nezaposlenost mladih?

Da li su svi nezaposleni mladi muškarci podložni porocima ili bar podložniji od ostalih grupa stanovništva? Na koji način vojska pomaže u sprečavanju poroka?

Kako to veliki odziv na Vojnu Akademiju tj. interesovanje za profesionalnu službu dovodi od zaključka da treba ponovo uvesti redovno služenje vojnog roka, koje se pre svega ne zasniva na principu dobrovoljnosti, kao kod gore pomenute Akademije?

Ko je naručilac ove ankete od agencije Open source?

Civlna služba je uvedena u Srbiji i Crnoj Gori 2003. godine u kojima osamdeset  godina posle prve savremene države nikad nije postala tj. nikad je nije vodilo nijedno drugo ministarstvo izuzev ministarstva odbrane, a ministarstvo odbrane sigurno nije afirmisalo civilnu službu kroz vanredna poboljšanja uslova ili kampanje promocije.  Vojno ministarstvo nikada nije ni smelo to da radi nego da omogući odlazak u civilnu službu. U savremenim državama vojska je većinom profesionalna i tu smo dosta kasnili i nismo pratili „modu“ sa zapada kako piše u Politici. Kad smo kod profesionalizacije i zapošljavanja, redovno služenje vojnog roka, po mom možda subjektivnom mišljenju koga po mnogim drugim istraživanjima, doduše starijim podržava velika većina, redovno služenje vojnog roka umanjuje šanse mladima da se zaposle. U vremenu kad treba da se bave usavršavanjem, praksama i aktvinim traženjem posla oni se izuzimaju sa tržišta rada i šalju na 12 meseci na službu koja u mnogome nema veze sa njihovim obrazovanjem i strukom. Da ne ponavljam koliki je to trošak ili da isti ne izračunavam budući da bi se računica proširila na nekoliko stotina stranica teksta.

Kad smo već kod prigovora savesti, u savremenim državama se ovo pravo vrlo poštuje i u skladu sa svim standardima koje ga prate kao što se poštuju i prava regruta i profesionalnih vojnika. Inače kod nas je garantovano Ustavom (član 45). Kada bi se poštovala sva ta prava kod nas, redovno služenje vojnog roka ne bi bilo uvedeno nikad jer bi samo osiguranje za 50 do 100 hiljada mladih ljudi višestruko uvećalo vojni budžet. Tu se slažem sa ministrom odbrane koji u Blicu tvrdi da smo daleko od uvođenja redovnog služenja vojnog roka zbog ogromnih troškova koje vuče sa sobom. Tako sam se isto složio i sa prethodnim ministrima odbrane kad su ukidali redovno služenje vojnog roka i pre toga kad su uvodili mogućnost civilne službe i počinjali profesionalizaciju vojske.

U članku u Politici se pominje referendum. Referendum je ustavno pravo kao i pravo na prigovor savesti i garancija dostignutih nivoa ljudskih prava. Otvoreno zagovaranje uvođenja novih obaveza jeste smanjenje već zagarantovanih ljudskih prava za određeni deo stanovništva, što je nepojmljivo i neprihvatljivo u svim zemljama koje su potpisnice Evropske konevncije o ljudskim pravima . Dodatno, neodrživa je i zamena teza koja se često koristi, da je vojni rok ukinut. Ukinuta je samo obaveza služenja vojnog roka, ali ne i pravo građana da služe vojni rok. Svi zainteresovani državljani Republike Srbije, imaju pravo, da odsluže vojni rok po sopstvenom zahtevu, u skladu sa zakonima naše države.  Zašto trošiti resurse države i naše vreme i novac zarad obavezivanja na nešto što već postoji kao mogućnost?

Slažem se i sa profesorom Trebješaninom koji se u Blicu pita da li se neko šali. Da verujem u teorije zavere pitao bih se i ko se šali sa naručivanjem i objavljivanjem ovakvih istraživanja i ko i zašto sada kad je redovno služenje vojnog roka ukinuto i mrtvo kao tema istu otkopava? I šta se valja ispod dok nam se mrtva tema oživljava?  I zašto ne možemo da se bavimo daljim reformama vojske i društva uopšte, a da postignuto prihvatimo za gotovo slagali se ili ne?

Petar Milićević